У оквиру Српско-руског пословног форума одржана је панел-дискусија под називом „Пољопривреда и модерна решења“, којом је модерирао Вељко Јовановић, саветник председника Привредне коморе Србије.
Панел је окупио представнике водећих компанија из области пољопривреде и агробизниса, међу којима су били представници компанија Златиборац, Миракс Аграр и Делта Аграр, као и Олга Чебунина, генерална директорка компаније Агропромцифра,
те Ксенија Дутова, потпредседница Удружења за глобални развој вештачке интелигенције и роботике (AI Global).

У фокусу дијалога између учесника панела и публике нашли су се конкретни модели за унапређење пољопривредне сарадње између
Србије и Русије, иновације у пољопривредној производњи, као и могућности за јачање веза у области производње, прераде и дистрибуције прехрамбених производа. Посебна пажња посвећена је проширењу асортимана пољопривредних производа који се пласирају на тржишта обе земље, као и потенцијалу за развој органске производње и заједнички извоз на трећа тржишта, попут Балкана, Блиског Истока и Северне Африке, као и Кине.

Током дискусије истакнута је и улога дигитализације као значајног инструмента за повећање продуктивности, унапређење ефикасности аграрне производње и поједностављивање административних процедура, посебно у сегменту извоза.

Учесници су се сагласили да је Српско-руски пословни форум важна платформа за стицање нових увида, размену искустава и дефинисање конкретних даљих корака, са циљем стварања повољнијих услова за несметану и одрживу пољопривредну сарадњу.

Такође је наглашена важност локалног присуства у земљи партнера, кроз институционалнo тело и директне представнике, како би се обезбедило потпуније разумевање локалних тржишних услова, регулативе и пословног окружења.

Подсећамо да пољопривреда представља једну од приоритетних области сарадње између Србије и Русије, са значајним потенцијалом
за даљи развој и продубљивање партнерских односа.

У закључку панела истакнута је заједничка спремност свих учесника да кроз интензивнију сарадњу, примену иновативних и дигиталних решења, као и институционалну подршку, додатно унапреде билатералне односе Србије и Русије у области пољопривреде. Оцењено је да постоји значајан неискоришћени потенцијал за заједничке пројекте, ширење тржишта и јачање конкурентности, уз оцену да овакви форуми представљају кључни механизам за
повезивање привредних субјеката и креирање дугорочних партнерстава.

На панел-дискусији у орагнизацији Удружења за глобални развој вештачке интелигенције и роботике (AI Global) и Стручног савета Привредне коморе
Руске Федерације за инвестиције у пројекте дигитализације и вештачке
интелигенције, учесници су представили најбоље праксе двају земаља у
дигитализацији јавних услуга, истакли значај унапређења регулаторног оквира и
усклађивања самих поризвођача дигиталних технилогија у домену сајбер
безбедности и употребе вештачке интелигенције.

У дискусији су учествовали др Милица Младеновић, директорка компаније С4 ГлоСек глобална безбедност, професор Срдан Колаков, директор научно-техничког парка Нови Сад, Борис Ханчаљан, заменик генералног директора у компанији Гаспром-медија холдинг, Дмитриј Панферов, дигитални аташе Трговинског представништва Руске
Федерације у Србији, Матвеј Алексејев, директор програма развоја технолошке независности, секторске сарадње и комуникација у компанији Гаспром њефт, као и Алина Зинатулина, генерални директор компаније Инсајт Пипл (Insight People).

Русија поседује једно од најбољих искустава у свету у домену дигитализације јавних услуга и урбаног окружења, што потврђују пројекти попут портала Госуслуги, дигиталних сервиса у образовању, транспорту и здравству, као и глобални успех компанија попут Јандекса (Yandex), укључујући и њихово присуство у Србији.

Борис Ханчаљан, заменик генералног директора у компанији Гаспром-медија холдинг, поменуо је и велики успех локалне платформе Рутјуб (Rutube), која тренутно броји преко 85 милиона корисника.

„За само пет година од лансирања, Рутјуб је достигао аудиторијум Јутјуба, са више
од 6000 сати садржаја,“ истакао је Харчљан. Додао и да вештачка интелигенција
има значајну улогу у креирању садржаја, као и да је приметан све већи број
корисника ове технологије у различитим областима. Истовремено, указао је на
неопходност пажљивог приступа њеној примени, имајући у виду изазове које она са
собом носи, попут пласирања лажних вести и чињенице да вештачка интелигенција
нема „душу“, због чега је неопходно очувати равнотежу и повезаност између технологије и човека.

Србија истовремено интензивно развија дигиталну агенду, позиционира се као регионални технолошки центар и домаћин EXPO 2027, што ствара снажан потенцијал за унапређење билатералне сарадње и заједнички наступ на тржиштима трећих земаља, о чему се, такође, разговара. Посебна пажња посвећена је и популаризацији дигиталних технологија међу становништвом, а посебно младима.

Професор Срдан Колаков, директор научно-техничког парка Нови Сад, управо је током свог излагања истакао значај улагања у знање и таленте, као и међудржавну сарадњу која омогућава размену знања и искустава и даљи развој.

„Научно-технолошки парк у Новом Саду окупља више од 80 стартап компанија и преко 1.500 инжењера. У оквиру парка тренутно послује и пет стартап компанија из Русије. Наш циљ је повезивање стартапова и заједнички развој иновативних решења, са посебним фокусом на област вештачке интелигенције, у оквиру јединственог система какав представља наш Научно-технолошки парк,“ закључио је професор Колаков.

Панел-дискусију модерирали су Валериј Кардашов, председник Удружења за глобални развој вештачке интелигенције и роботике (AI Global), и Александар Мастиловић,
консултант за дигиталну трансформацију и вештачку интелигенцију.

По завршетку панела, господин Валериј Кардашов и др Милица Младеновић, директорка компаније С4 ГлоСек глобална безбедност, потписали су Меморандум о сарадњи и тиме потврдили јасну намеру ка унапређењу сарадње и реализацији заједничких иницијатива од стратешког значаја.

„Креативна индустрија је област економије у којој основни ресурс нису сировине, већ идеја и креативност. То су филм и телевизија, дизајн и архитектура, музика и медији, дигиталне платформе, видео-игре, реклама, културни туризам и много тога другог“, овом уводном објавом модераторка Ана Смолкина започела је панел најављујући ширину теме за дискусију.

Новинарка је истакла висок значај креативних индустрија за економију појединих земаља и целог света, јер управо те индустрије данас обликују значења, промовишу националне културе, покрећу туристичке токове и стварају нови језик који помаже земљама да боље разумеју једна другу.

Као редитељка која је радила на документарним филмовима о руско-српским односима, Ана Смолкина је нагласила да је за Русију и Србију заједнички језик у области креативности посебно важан, јер наше земље имају дубоку културну и историјску везу. Као један од најупечатљивијих примера креативне сарадње два народа, модераторка је навела Храм Светог Саве у Београду, највећи православни храм на Балкану, на чијем су уређењу заједно радили руски и српски мајстори.

Који креативни пројекти ће наставити тим путем? Како развити партнерство Русије и Србије у области креативних индустрија? На ова питања требало је да одговоре учесници дискусије.

Артјом Михалков, генерални директор руске филмске компаније 1-2-3 Production, присетио се незапамћеног успеха филма „Петар I: Последњи цар и први император“ у Србији. Овај уметничко-историјски филм створио је Гаспром-Медија Холдинг у оквиру филмског циклуса „Русь“ („Русија“) и више пута, на захтев публике, приказиван је на „Данима Ермитажа“ у Србији. Тако висок интерес за филм Артјом објашњава заједничким културним кодом Русије и Србије.

Са Артјомом Михалковом се слаже Вадим Верешчагин, генерални директор "Централ Партнершип". Он је подсетио да је његова филмска компанија снимала у Србији око 30 филмова, од којих се девет на крају приказивало у биоскопима. И то успешно. Посебно, филм „Холоп“ са Милошем Биковићем се одлично показао у дистрибуцији. Према Верешчагиновим речима, заједничке вредности помажу не само да остварења нађу одјек у срцима гледалаца, већ и повећавају ефикасност заједничког рада филмских стваралаца. Као пример, Вадим је навео недавни рад на филму „Битка мотора“ о стварању првог руског аутомобила. Руском тиму пројекта била су потребна снимања на „европском терену“. Из разумљивих разлога, у Европи је снимање било немогуће. Продуценти су почели да траже друге опције, где постоји сличан терен и истовремено квалитетна, доступна продукција. Све то пронашли су у Србији. Заједнички рад са српском компанијом Work in Progress био је за руски тим невероватно искуство, јер је било лако пронаћи заједнички језик и решити све проблеме. Вадим је поделио жељу и наду да премијерно прикаже „Битку мотора“ у Београду у Србији - земљи која је имала толики утицај на судбину филма.

Српски филмски редитељ Горан Радовановић подржао је мисао колега о духовном јединству словенских народа. Са топлином се присетио како је на „37. Московском филмском фестивалу“ награђен наградом публике, како је у престоници Русије држао предавања о режији. Али је указао и на структурне проблеме који коче међусобно прожимање наших култура. Према Радовановићевим речима, српски биоскопи раде углавном у тржним центрима и оријентисани су на купца, а не на промишљеног гледаоца. Такав гледалац ће пре изабрати модеран западни филм, него дубокомисленo локалнo остварење. На руске онлајн платформе званично је тешко доспети, а Европа од аутора захтева „политичку коректност“.

Истовремено неколико стручњака истакло је важност личне комуникације представника руских и српских креативних индустрија и постојања платформи на којима се та комуникација може остварити, јер након разговора следи размена контаката и прелазак на конкретне пројекте. Многи су се подсетили руског фестивала филмских дебија „Дух ватре“ у Ханти-Мансијску, где сваке године долази све више Срба и где постоји могућност не само да се погледа нови филм, већ и да се успоставе корисне везе.

У питању успостављања веза, Катарина Черкес-Заде, саветница за креативну економију генералног директора Агенције за стратешке иницијативе, предложила је да се не чека, већ да се културни мостови почну градити још са студентске клупе. Истакла је да, према њеном искуству, заједничко образовање младих, копродукција и пројекти на споју различитих дисциплина дају најузбудљивије резултате.

Модераторка панел-дискусије, Ана Смолкина, скренула је посебну пажњу на то да у креативним индустријама једна дисциплина може да подржи развој друге. Тако, филм често помаже туризму. Након популарне серије или филма, ток гостију у земљу може се значајно повећати, као што се догодило, на пример, са Хрватском након изласка серије „Игра престола“.

Смиљана Новичић, историчарка уметности и консултанткиња за културни туризам Туристичке организације Србије, са жаљењем је приметила да још увек нису снимљени савремени филмови који би привукли хиљаде туриста у Студеницу, Петровардин или београдски Калемегдан. Ипак, туристички ток из Русије последњих година значајно је порастао. Руски туристи сада стабилно заузимају друго или треће место по бројности у Србији. Привлаче их заједничке вредности и менталитет. Руси са задовољством путују ка православним светињама Србије, откривају за себе чудесну природу и бање братске земље. Ипак, потенцијал Србије за руске туристе још није до краја откривен – потребна је активна промоција на свим доступним платформама, уверени су стручњаци.

Христина Микић из српског Института за креативно предузетништво и иновације истакла је да се у области развоја креативних индустрија од Русије данас може много тога научити. Према њеним речима, савремена креативна економија еволуира из примењене уметности, а та област има огроман потенцијал за будућу сарадњу између Србије и Русије.

Закључак панел-дискусије је да постоји велико интересовање за сарадњу од стране руских и српских представника културних индустрија. Не мање важно јесте и то да су, уз појединачне иницијативе, институције наше земље показале пуну спремност за прелазак на системско партнерство које обједињује филм, образовање, туризам и маркетинг.

Учесници ће размотрити перспективе развоја креативног кластера и туристичке сарадње између Русије и Србије, укључујући могућности за заједнички развој дигиталних платформи и филмске продукције, као и за проширење туристичких токова, интензивирање културних размена и јачање билатералних веза у области туризма, заснованих на растућем узајамном интересу, укључујући и сегмент медицинских и верских (ходочасничких) путовања.